Ми разумемо разлоге и потребу Mинистарства културе да одбаци наше тврдње и предлоге за измену све проблематичније праксе и све горих резултата по издаваштво и културу у Србији. Жао нам је што што морамо да констатујемо да је Министарство културе „отворено је за разговор са свим издавачима и њиховим удружењима, како би у конструктивном дијалогу заједно дошли до оптимизације конкурсне процедуре“, али затворено за промене.
Наше упозорење, поновљено више пута, да неки од проблема у издаваштву могу постати и политички, олако je схваћенo и свесно занемаренo. После овог саопштења нам је јасније и зашто. Реалност у којој живе и „сагледавају конкурсне процедуре и резултате конкурса“ запослени у Министарству и реалност у којој живе професионални издавачи веома много се разликују. Пођимо редом.
- Управо истине ради, остаје питање измене модела откупа које очевидно неко не разуме. Постављајући у комисију библиотекаре, Министарство је поништило смисао двостепеног одлучивања и афирмацију циљева културне политике. Уместо рада независне комисије, коју сачињавају угледни стручњаци из различитих области културе, уметности и науке, добили смо чиновничку ефикасност, прилагођавање све израженијим интересима библиотечке издавачке продукције и договорној економији појединих библиотека(ра). Сасвим смо сагласни да у конкурсну комисију не треба да уђу представници издавача или аутори чије је дело укључено у откуп. Из истих разлога у комисији не треба да буду ни библиотекари. Ниједна страна заинтересована за исход Откупа не треба да буде саставни део комисије за Откуп књига. Обавештавамо Министарство културе да у комисији за Откуп коју је само именовало нису два него три библиотекара и још два представника администрације.
- Апсолутно стоји констатација УПИС-а да је „огроман број књига које су препоручене за Откуп представља поновљена издања која већ одавно, у различитим издањима, постоје у јавним библиотекама“! Комисија за Откуп књига на републичком нивоу требало би да својим опредељењем одаје признање за избор наслова и квалитет реализације издавачких пројеката. Избором првих издања стручна комисија процењује културни допринос и уводи нове ауторе и садржаје у нашу баштину. Тако унапређује и професију издавача и саму улогу библиотека.
- Забрињавајуће је неразумевање које налазимо у саопштењу Министарства културе. Саопштење показује да је изгубљен компас и да се откупљује шта је коме воља и чега се ко тренутно сети. Лектира као и уџбеници не могу се набављати из фонда намењеног за Откуп књига. Сасвим је јасно да је реч о набавци коју треба да спроведу образовне установе за своје библиотеке. Поновљена издања, „ради попуне својих фондова или зато што имају потребу за овим издањима“ спадају у набавне активности локалних библиотека које треба одговорно да брину о својој баштини, одржавају и обнављају потрошени фонд. Додајмо и то да библиотеке не треба да буду књиговезнице, нити да откупљују књиге лоше одштамане и повезане. Откуп књига нипошто не треба мешати с набавном политиком библиотека.
- Чињеница да је за откуп сабраних дела издвојено само „4.261.098 динара, што је 4,43 одсто од укупног износа средстава опредељених на конкурсу“, не демантује тврдње УПИС-а да је „комисија фаворизовала сабрана и изабрана дела“, као и друге издавачке целине, скупе књиге, аматерске антологије без икаквог одјека у стручној јавности и издања наменски припремљена за Откуп. Већ смо више пута упозоравали па ево још једном: „значајне личности српске историје и културе“ имају више присутних издања у свим јавним библиотекама. То што немају јединствену опрему кориснике библиотека не забрињава, али свакако забрињава ловце на гломазне, репродуктивне пројекте који се не уклапају у ваш покушај образложења. Уважавамо да „једно од кључних начела откупа састоји се управо у томе да библиотеке добију сабрана, тематски заокружена, уреднички, концепцијски и стручно приређена дела знаменитих аутора“, али као исход планираног улагања у капитална дела, уз учешће Министарства науке и обавезу да из таквих пројекта одређени број примерака припадне библиотекама.
- Резултати Откупа књига су најгори у новијој српској историји. Поред поменутих начелних тема које су довеле у питање смисао и карктер Откупа, то довољно показује само неколико конкретних примера. Поједини аутори имају више посебних препорука комисије (звездица) него укупна продукција читавог низа професионаних издавача с дугогодишњим потврђеним радом у издаваштву и култури. Посебне препоруке су добиле књиге колумни а нису књиге врхунских савремених писаца, историчара, политичких теоретичара и филозофа. Од три романа актуелне нобеловке Арни Ерно ниједан није добио посебну препоруку комисије (звездицу), али су звездице добиле књиге које су поновљена издања, књиге које су остале без икакве рецепције или књиге које нису потврђене у књижевној, стручној, научној или уметничкој критици. Књига награђена Наградом „Бранко Миљковић“ за најбољу песничку књигу на српском језику у 2022. године, и то пре него што је Комисија почела с радом, не само да није добила звездицу него уопште није препоручена за Откуп. Ни књига Ксеније Атанасијевић „Епикуров атомизам“, први пут објављена на српском језику, у преводу с француском, после непуних сто година од свог настанка, није добила посебну препоруку комисије. Баш као ни књига Васка Попе „Калем“, први пут објављена у самосталном и потпуном издању поводом сто година од песниковог рођења. Али је посебну препоруку комисије добила књига у којој се наши угледни савремени писци етикетирају као „одрођени писци“. Да ли је то културна политика Министарства културе или политички активизам у најгорој традицији прављења спискова и идеолошког етикетирања?!
- Упозоравали смо и на осетљивост теме која може да надрасте издавачке оквире и постане политичка. Теза УПИС-а, али и других издавачких асоцијација, да су „на Откупу фаворизовани издавачи по географском и политичком кључу и да је Војводина као регион недвосмислено у привилегованом положају у односу на друге“ стоји и даље. Уместо што бежи у статистику, Министарство културе треба једноставно да објасни како су поједини издавачи из Војводине одједном заузели прва места по броју откупљених књига управо у овом сазиву Министарства.
- Далеко од тога да нашим драгим и уваженим колегама из Војводине, члановима наше издавачке заједнице, оспоравамо квалитет издавачких програма. Насупрот, ми се заједнички залажемо да сви имамо јединствене и равноправне услове рада и тржишног учешћа. То што се тренутно налазе у неком облику повлашћене позиције не искључује њихову професионалну етику, лични морал и потребу да се евентуалне аномалије исправе. Бројеви који се налазе у сопштењу Министарства културе показују да се сума за Откуп књига смањује, уместо да се повећава, али извесно је да се ни прогресивним повећавањем неће решити проблеми који постају све већи.
Међутим, пре свих разговора морамо заједно доћи до сагласности око тога ко се бави политичким активизмом. Издавачи или библиотекари? На списку од четрнаест хиљада имена ботова налази се позамашан број библиотекара, међу њима и неки на руководећим местима. Било би неопходно да нас Министарство културе обавести о статусу тих руководилаца библиотека, да ли су они запослени као партијски активисти или као руководиоци установе културе.
Управни одбор Удружења професионалних издавача Србије
у Београду, 17. јул 2023. годинe