Od 21. do 23. marta Dido Mihilsen biće gost izdavačke kuće Clio.
Tokom niza predviđenih susreta sa čitaocima i poštovaocima, ova popularna holandska književnica, koja je dobro poznata i u svetu novinarstva po svojim prilozima u štampi i časopisima, predstaviće svoj roman „Svetlije od mene“.
U programu posete, 21. marta, u četvrtak, u 18 sati u UK Parobrod (Kapetan Mišina 6a, Beograd) pored autorke o romanu „Svetlije od mene“ govoriće Ljubica Arsić, Jelica Novaković i Zoran Hamović.
Već sutradan od 10 do 12 sati predviđen je susret sa učenicima i profesorima beogradske Filološke gimnazije, a potom odlazak za Novi Sad, gde će roman „Svetlije od mene“ biti predstavljen u Gradskoj biblioteci (Fond knjiga na stranim jezicima „Anica Savić Rebac“).
Pored Dido Mihilsen, govoriće Vladislava Gordić Petković, Jelica Novaković i Zoran Hamović.
Задовољство нам је да вас обавестимо да ће наше удружење у сарадњи са Француским институтом организовати конференцију под назвом ИЗДАВАШТВО И ЈАВНИ ИНТЕРЕС, 23.октобра 2023. године. У прилогу се налази програм конференције са темама и именима учесника.
Време одржавања конференције је од 10 до 18 сати у сали Борислав Пекић. Радни језици су српски и француски, а превод симултани.
Ова размена искустава између српских и француских колгиница и колега значајан је догађај за нашу професију и за сајам књига. Изузетно је важно да сви наши чланови учествују у раду и позову своје ауторе, преводиоце, као и колеге издаваче, књижаре, библиотекаре и новинаре да учествују у раду на панелима конференције.
И наслови тема као и имена учесника из Француске јасно указују да је смисао овог разговора побољшање и унапређење сарадње наших и француских издавача.
Pisac koga volite i poznajete, autor romana “Svako poludi na svoj način” i “Zatvoreno zbog odmora” Stefan Čapaliku stiže u Srbiju!
U subotu, 23. septembra u 19 sati u Parobrodu (Beograd) i nedelju, 24. septembra u 13 sati u knjižari Zenit Books (Novi Sad) razgovaramo o njegovom opusu, poetici, ali i, kako drugačije, temi koja ga opseda – Balkanu.
U razgovoru, pored autora, učestvuju književna kritičarka Tamara Krstić, urednik FCS Miroljub Miki Stojanović, glavni urednik IP Clio Zoran Hamović, uz moderaciju Tamare Stojanović. Prevod sa albanskog omogućiće Damjan Filipović. Naoružajte se dobrim raspoloženjem, radoznalošću, ponekim pitanjem i ne zaboravite da ponesete romane na potpis.
Од свега што сте написали у Вашем љутитом писму упућеном УПИС-у можемо да прихватимо само временску одредницу „као и протеклих година“. Да, Упис је, заиста, као и протеклих година негодовао због кашњења Откупа, методологије Откупа, и резултата Откупа, само смо ове године имали довољно разлога да овај Откуп прогласимо најгорим у новијој српској историји.
Ми смо негодовали полазећи управо од издавачког и људског морала, од професионалне и личне одговорности. Да није тако, ћутали бисмо као што ћуте многи издавачи или интелектуалци, или бисмо били ботови, или бисмо били режимски саучесници, или бисмо постали стипендисти „Златног доба“, или бисмо се сналазили или довијали док не прође олуја. Ништа од свега тога. Противно свим околностима, ми испуњавамо свој налог. Бавимо се професионално својим издавачким послом и не прихватамо да нам незвани кроје капе и одређују критеријуме.
Драго нам је да сте видели нашу критику Откупа и Министарства културе, јер највећи број медија није објавио наше саопштење, док су неки медији објавили саопштење Министарства, претходно не објавивши наше саопштење. Наше саопштење је сувише кратко да бисмо у њему приказали историју популистичке демонтаже Откупа и у њему поменули сви пропусти неодговорног и погрешног одлучивања Министарства културе, преко Комисије до библиотека.
Ваша књига је поменута само као једна у низу сличних примера. Наметнула се због свог наслова, а и као пример једног приступа који није тако нов у нашој јавности. Критика није етикетирање неистомишљеника.
Ако мисле другачије, а неки од писаца којима се Ви бавите имају супротстављене јавне ставове о многим питањима, онда то нипошто не значи да су они непријатељи народа и државе, а поготову не да су „одрођени књижевници“. Не може се ни од политике, ни од политиканства правити наука. Али може мали ћар… То знамо.
Господине Аврамовићу, Ви добро знате да је српско биће много пропатило од неких који су се у последњих неколико деценија појављивали као његови лиценцирани спасиоци и браниоци. Ни Вама српско биће није дало никакво пуномоћје за његову одбрану. То поуздано знамо, јер српско биће нисте само Ви и Ваши истомишљеници, него и аутори које сте етикетирали, и ми, и многи други људи који не мисле ни као ми, ни као Ви. Ми се залажемо за слободну јавност, отворене медије и слободну критику у којој ће се расправљати аргументима, а не проглашавањем домаћих и страних непријатеља. И залажемо се за Откуп у коме ће критеријуми бити јасни, и доследно примењени, а процедура транспарентна, јер се тако постиже сврха Откупа и јер је једино то на добро српске културе.
Управни одбор Удружења професионалних издавача Србије
Ево Хамовићу да се поново чујемо. Видим да је УПИС негодовао, као и протеклих година, због откупа књига. Примедба је и на откуп моје књиге Одрођени књижевник. На откуп нисам утицао. Претпостављам да је Комисију руководило начело књигом на књигу. Писци о којима је реч у мојој књзи објавили су 37 некњижевних књига које се налазе у библиотекам Републике Србије. Ово је једина књига која критички анализира садржаје тих књига.
Није ваљда да се УПИС залаже да ових 37 књига нико не сме да критички оспорава. А то би се догодило ако би у библиотекама било места само за њих.
И какво вас није стид да у мојој књизи видите идеолошко етикетирање и прављење спискова. Невиђене идеолошке, политичке и националне увреде на рачун целокупног српског бића се налазе , негде више негде мање, у њиховим књигама. И све је то доказано научном методологијом, која вама није у компетенцији.
Дакле, не би шкодило мало издавачког и људског морала.
Ми разумемо разлоге и потребу Mинистарства културе да одбаци наше тврдње и предлоге за измену све проблематичније праксе и све горих резултата по издаваштво и културу у Србији. Жао нам је што што морамо да констатујемо да је Министарство културе „отворено је за разговор са свим издавачима и њиховим удружењима, како би у конструктивном дијалогу заједно дошли до оптимизације конкурсне процедуре“, али затворено за промене.
Наше упозорење, поновљено више пута, да неки од проблема у издаваштву могу постати и политички, олако je схваћенo и свесно занемаренo. После овог саопштења нам је јасније и зашто. Реалност у којој живе и „сагледавају конкурсне процедуре и резултате конкурса“ запослени у Министарству и реалност у којој живе професионални издавачи веома много се разликују. Пођимо редом.
Управо истине ради, остаје питање измене модела откупа које очевидно неко не разуме. Постављајући у комисију библиотекаре, Министарство је поништило смисао двостепеног одлучивања и афирмацију циљева културне политике. Уместо рада независне комисије, коју сачињавају угледни стручњаци из различитих области културе, уметности и науке, добили смо чиновничку ефикасност, прилагођавање све израженијим интересима библиотечке издавачке продукције и договорној економији појединих библиотека(ра). Сасвим смо сагласни да у конкурсну комисију не треба да уђу представници издавача или аутори чије је дело укључено у откуп. Из истих разлога у комисији не треба да буду ни библиотекари. Ниједна страна заинтересована за исход Откупа не треба да буде саставни део комисије за Откуп књига. Обавештавамо Министарство културе да у комисији за Откуп коју је само именовало нису два него три библиотекара и још два представника администрације.
Апсолутно стоји констатација УПИС-а да је „огроман број књига које су препоручене за Откуп представља поновљена издања која већ одавно, у различитим издањима, постоје у јавним библиотекама“! Комисија за Откуп књига на републичком нивоу требало би да својим опредељењем одаје признање за избор наслова и квалитет реализације издавачких пројеката. Избором првих издања стручна комисија процењује културни допринос и уводи нове ауторе и садржаје у нашу баштину. Тако унапређује и професију издавача и саму улогу библиотека.
Забрињавајуће је неразумевање које налазимо у саопштењу Министарства културе. Саопштење показује да је изгубљен компас и да се откупљује шта је коме воља и чега се ко тренутно сети. Лектира као и уџбеници не могу се набављати из фонда намењеног за Откуп књига. Сасвим је јасно да је реч о набавци коју треба да спроведу образовне установе за своје библиотеке. Поновљена издања, „ради попуне својих фондова или зато што имају потребу за овим издањима“ спадају у набавне активности локалних библиотека које треба одговорно да брину о својој баштини, одржавају и обнављају потрошени фонд. Додајмо и то да библиотеке не треба да буду књиговезнице, нити да откупљују књиге лоше одштамане и повезане. Откуп књига нипошто не треба мешати с набавном политиком библиотека.
Чињеница да је за откуп сабраних дела издвојено само „4.261.098 динара, што је 4,43 одсто од укупног износа средстава опредељених на конкурсу“, не демантује тврдње УПИС-а да је „комисија фаворизовала сабрана и изабрана дела“, као и друге издавачке целине, скупе књиге, аматерске антологије без икаквог одјека у стручној јавности и издања наменски припремљена за Откуп. Већ смо више пута упозоравали па ево још једном: „значајне личности српске историје и културе“ имају више присутних издања у свим јавним библиотекама. То што немају јединствену опрему кориснике библиотека не забрињава, али свакако забрињава ловце на гломазне, репродуктивне пројекте који се не уклапају у ваш покушај образложења. Уважавамо да „једно од кључних начела откупа састоји се управо у томе да библиотеке добију сабрана, тематски заокружена, уреднички, концепцијски и стручно приређена дела знаменитих аутора“, али као исход планираног улагања у капитална дела, уз учешће Министарства науке и обавезу да из таквих пројекта одређени број примерака припадне библиотекама.
Резултати Откупа књига су најгори у новијој српској историји. Поред поменутих начелних тема које су довеле у питање смисао и карктер Откупа, то довољно показује само неколико конкретних примера. Поједини аутори имају више посебних препорука комисије (звездица) него укупна продукција читавог низа професионаних издавача с дугогодишњим потврђеним радом у издаваштву и култури. Посебне препоруке су добиле књиге колумни а нису књиге врхунских савремених писаца, историчара, политичких теоретичара и филозофа. Од три романа актуелне нобеловке Арни Ерно ниједан није добио посебну препоруку комисије (звездицу), али су звездице добиле књиге које су поновљена издања, књиге које су остале без икакве рецепције или књиге које нису потврђене у књижевној, стручној, научној или уметничкој критици. Књига награђена Наградом „Бранко Миљковић“ за најбољу песничку књигу на српском језику у 2022. године, и то пре него што је Комисија почела с радом, не само да није добила звездицу него уопште није препоручена за Откуп. Ни књига Ксеније Атанасијевић „Епикуров атомизам“, први пут објављена на српском језику, у преводу с француском, после непуних сто година од свог настанка, није добила посебну препоруку комисије. Баш као ни књига Васка Попе „Калем“, први пут објављена у самосталном и потпуном издању поводом сто година од песниковог рођења. Али је посебну препоруку комисије добила књига у којој се наши угледни савремени писци етикетирају као „одрођени писци“. Да ли је то културна политика Министарства културе или политички активизам у најгорој традицији прављења спискова и идеолошког етикетирања?!
Упозоравали смо и на осетљивост теме која може да надрасте издавачке оквире и постане политичка. Теза УПИС-а, али и других издавачких асоцијација, да су „на Откупу фаворизовани издавачи по географском и политичком кључу и да је Војводина као регион недвосмислено у привилегованом положају у односу на друге“ стоји и даље. Уместо што бежи у статистику, Министарство културе треба једноставно да објасни како су поједини издавачи из Војводине одједном заузели прва места по броју откупљених књига управо у овом сазиву Министарства.
Далеко од тога да нашим драгим и уваженим колегама из Војводине, члановима наше издавачке заједнице, оспоравамо квалитет издавачких програма. Насупрот, ми се заједнички залажемо да сви имамо јединствене и равноправне услове рада и тржишног учешћа. То што се тренутно налазе у неком облику повлашћене позиције не искључује њихову професионалну етику, лични морал и потребу да се евентуалне аномалије исправе. Бројеви који се налазе у сопштењу Министарства културе показују да се сума за Откуп књига смањује, уместо да се повећава, али извесно је да се ни прогресивним повећавањем неће решити проблеми који постају све већи.
Међутим, пре свих разговора морамо заједно доћи до сагласности око тога ко се бави политичким активизмом. Издавачи или библиотекари? На списку од четрнаест хиљада имена ботова налази се позамашан број библиотекара, међу њима и неки на руководећим местима. Било би неопходно да нас Министарство културе обавести о статусу тих руководилаца библиотека, да ли су они запослени као партијски активисти или као руководиоци установе културе.
Управни одбор Удружења професионалних издавача Србије
Posebnu preporuku komisije dobila je knjiga u kojoj se naši ugledni savremeni pisci etiketiraju kao „odrođeni pisci“. Da li je to kulturna politika Ministarstva kulture ili politički aktivizam u najgoroj tradiciji pravljenja spiskova i ideološkog etiketiranja, pitaju se u Udruženju profesionalnih izdavača Srbije u svom odgovoru Ministarstvu kulture na njegovo saopštenje povodom ovogodišnjeg otkupa knjiga.
„Mi razumemo razloge i potrebu Ministarstva kulture da odbaci naše tvrdnje i predloge za izmenu sve problematičnije prakse i sve gorih rezultata po izdavaštvo i kulturu u Srbiji. Žao nam je što što moramo da konstatujemo da je Ministarstvo kulture „otvoreno je za razgovor sa svim izdavačima i njihovim udruženjima, kako bi u konstruktivnom dijalogu zajedno došli do optimizacije konkursne procedure“, ali zatvoreno za promene. Naše upozorenje, ponovljeno više puta, da neki od problema u izdavaštvu mogu postati i politički, olako je shvaćeno i svesno zanemareno. Posle ovog saopštenja nam je jasnije i zašto. Realnost u kojoj žive i „sagledavaju konkursne procedure i rezultate konkursa“ zaposleni u Ministarstvu i realnost u kojoj žive profesionalni izdavači veoma mnogo se razlikuju“, kaže se na početku odgovora UPIS-a (Udruženje profesionalnih izdavača Srbije) na saopštenje Ministarstva kulture.
Zabrinjavajuće je nerazumevanje koje nalazimo u saopštenju Ministarstva kulture, dodaju u UPIS-u.
„Saopštenje pokazuje da je izgubljen kompas i da se otkupljuje šta je kome volja i čega se ko trenutno seti. Lektira kao i udžbenici ne mogu se nabavljati iz fonda namenjenog za Otkup knjiga. Sasvim je jasno da je reč o nabavci koju treba da sprovedu obrazovne ustanove za svoje biblioteke. Ponovljena izdanja, „radi popune svojih fondova ili zato što imaju potrebu za ovim izdanjima“ spadaju u nabavne aktivnosti lokalnih biblioteka koje treba odgovorno da brinu o svojoj baštini, održavaju i obnavljaju potrošeni fond. Dodajmo i to da biblioteke ne treba da budu knjigoveznice, niti da otkupljuju knjige loše odštamane i povezane. Otkup knjiga nipošto ne treba mešati s nabavnom politikom biblioteka.“
U saopštenju se ističe da „apsolutno stoji konstatacija UPIS-a da je ‘ogroman broj knjiga koje su preporučene za Otkup predstavlja ponovljena izdanja koja već odavno, u različitim izdanjima, postoje u javnim bibliotekama’.
„Komisija za Otkup knjiga na republičkom nivou trebalo bi da svojim opredeljenjem odaje priznanje za izbor naslova i kvalitet realizacije izdavačkih projekata. Izborom prvih izdanja stručna komisija procenjuje kulturni doprinos i uvodi nove autore i sadržaje u našu baštinu. Tako unapređuje i profesiju izdavača i samu ulogu biblioteka.“
Udruženje profesionalnih izdavača Srbije dotaklo se i pitanja sabranih dela.
„Činjenica da je za otkup sabranih dela izdvojeno samo „4.261.098 dinara, što je 4,43 odsto od ukupnog iznosa sredstava opredeljenih na konkursu“, ne demantuje tvrdnje UPIS-a da je „komisija favorizovala sabrana i izabrana dela“, kao i druge izdavačke celine, skupe knjige, amaterske antologije bez ikakvog odjeka u stručnoj javnosti i izdanja namenski pripremljena za Otkup“.
UPIS dodaje da su „rezultati Otkupa knjiga najgori u novijoj srpskoj istoriji“.
„Pored pomenutih načelnih tema koje su dovele u pitanje smisao i karkter Otkupa, to dovoljno pokazuje samo nekoliko konkretnih primera. Pojedini autori imaju više posebnih preporuka komisije (zvezdica) nego ukupna produkcija čitavog niza profesionanih izdavača s dugogodišnjim potvrđenim radom u izdavaštvu i kulturi… Knjiga nagrađena Nagradom „Branko Miljković“ za najbolju pesničku knjigu na srpskom jeziku u 2022. godine, i to pre nego što je Komisija počela s radom, ne samo da nije dobila zvezdicu nego uopšte nije preporučena za Otkup. Ni knjiga Ksenije Atanasijević „Epikurov atomizam“, prvi put objavljena na srpskom jeziku, u prevodu s francuskom, posle nepunih sto godina od svog nastanka, nije dobila posebnu preporuku komisije. Baš kao ni knjiga Vaska Pope „Kalem“, prvi put objavljena u samostalnom i potpunom izdanju povodom sto godina od pesnikovog rođenja. Ali je posebnu preporuku komisije dobila knjiga u kojoj se naši ugledni savremeni pisci etiketiraju kao „odrođeni pisci“. Da li je to kulturna politika Ministarstva kulture ili politički aktivizam u najgoroj tradiciji pravljenja spiskova i ideološkog etiketiranja?!“
Na kraju saopštenja pomenuti su i bibliotekari – botovi.
„Na spisku od četrnaest hiljada imena botova nalazi se pozamašan broj bibliotekara, među njima i neki na rukovodećim mestima. Bilo bi neophodno da nas Ministarstvo kulture obavesti o statusu tih rukovodilaca biblioteka, da li su oni zaposleni kao partijski aktivisti ili kao rukovodioci ustanove kulture“, zaključuje se u saopštenju koje je potpisao UO Udruženje profesionalnih izdavača Srbije.
Podsetimo, UPIS je pre nedelju dana izrazio nezadovoljstvo zbog kašnjenja u objavljivanju rezultata Otkupa knjiga iz 2022. godine za javne biblioteke, zbog kršenja procedure u kojoj je otkup sproveden i zbog neprihvatljivih rezultata otkupa, dok je Ministarstvo kulture odbacilo tvrdnje smatrajući da je u pitanju politički aktivizam.
UPIS u svom saopštenju naglašava da su na ovom otkupu posebno rđavo prošle knjige iz političke teorije i kritičke istoriografije, kao i dela savremene domaće književnosti
Књиге стижу у библиотеке са закашњењем (Фото А. Васиљевић)
Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) u svom saopštenju izražava nezadovoljstvo „zbog kašnjenja u objavljivanju rezultata Otkupa knjiga iz 2022. godine za javne biblioteke, zbog kršenja procedure u kojoj je otkup sproveden i zbog neprihvatljivih rezultata otkupa”.
UPIS protestuje zbog toga što je Ministarstvo kulture promenilo model otkupa usred procedure.
„Odlukom da u Komisiji za otkup budu isključivo predstavnici nekoliko biblioteka i administracije, stvoren je ambijent neprikrivenog sukoba interesa”, dodaje se u saopštenju i podseća da je postojeći model otkupa podrazumevao dvostepeno odlučivanje: na osnovu predloga komisije, koja bi trebalo da bude sastavljena od nezavisnih stručnjaka iz različitih oblasti, izbor knjiga u drugom stepenu vrše same biblioteke. Ukoliko i u prvom i u drugom stepenu odluku donose bibliotekari – dvostepeno odlučivanje je potpuno suvišno, ističe UPIS i dodaje da je
isključivanje nezavisnih stručnjaka nesumnjivo uticalo na rezultate otkupa kojima niko objektivan ne može biti zadovoljan i da se evaluacija knjiga iz oblasti književnosti i humanistike ne može i ne sme svesti samo na mišljenje bibliotekara koje često može biti iznuđeno. Biblioteke su u proceduri otkupa strana u postupku, pa kao što u Komisiji za otkup ne treba da budu izdavači, iz istih razloga ne treba da budu ni bibliotekari, ističe UPIS.
U saopštenju se dalje navodi da pažljiva analiza rezultata otkupa pokazuje zabrinjavajuću sliku stanja stvari: „Ogroman broj knjiga koje su preporučene za otkup predstavljaju ponovljena izdanja koja već odavno, u različitim izdanjima, postoje u javnim bibliotekama. Da stvar bude gora, mnoga od tih ponovljenih izdanja odlukom komisije naći će se u svim bibliotekama u Srbiji. Komisija je u svom radu favorizovala sabrana i izabrana dela, koja su takođe već prisutna u različitim izdanjima u bibliotekama, kao i tzv. skupe knjige kojima je izgleda visoka cena najbolja preporuka. S druge strane komisija nije stavila na listu za otkup najnovije knjige domaćih i stranih autora iz oblasti filozofije i teorije, kao i iz ostalih oblasti nauke.
Kada se pogledaju posebno preporučene knjige (knjige sa zvezdicama), očigledno je da su na otkupu favorizovani izdavači po geografskom i političkom ključu, što je u potpunosti neprihvatljivo i ugrožava smisao kulture.
Vojvodina kao region je po izdavačkom i autorskom prisustvu u količini preporuka nedvosmisleno u privilegovanom položaju u odnosu na druge delove Srbije. ”
UPIS naglašava da su na ovom otkupu posebno rđavo prošle knjige iz političke teorije i kritičke istoriografije, kao i knjige savremene domaće književnosti i smatra da je neophodno kroz otvorenu javnu raspravu uz prisustvo ministarke za kulturu i njenih saradnika doći do transparentne procedure otkupa knjiga za javne biblioteke, zasnovane na proverljivim i utemeljenim kriterijuma, kao i na interesima naše savremene kulture.
Ministarstvo kulture odbacuje tvrdnje UPIS-a
Ministarstvo kulture odbacuje tvrdnje Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) izrečene u njihovom saopštenju za javnost. U svom saopštenju, ministarstvo tvrdi da nije promenilo model otkupa usred procedure i da činjenica da su dva člana komisije zaposlena u bibliotekama ne ukazuje na bilo kakav oblik sukoba interesa.
„Ne stoji ni konstatacija UPIS-a da ’ogroman broj knjiga koje su preporučene za otkup predstavljaju ponovljena izdanja koja već odavno, u različitim izdanjima, postoje u javnim bibliotekama’. Kada je reč o naslovima odabranim za obavezni otkup za svaku biblioteku, komisija se rukovodila kriterijumom da je neophodno dati prednost prvim izdanjima. Postoje slučajevi da se jedan isti naslov može pojaviti sa različitim prevodom, drugačijom likovno-grafičkom opremom ili, što je čest primer sa izdanjima lektire, delo može biti priređeno sa novim književno-naučnim aparatom. Činjenica je i da prilikom izbora naslova sa liste koju je formirala stručna komisija, biblioteke često biraju ponovljena izdanja, radi popune svojih fondova ili zato što imaju potrebu za ovim izdanjima”, kaže se u saopštenju Ministarstva kulture i dodaje:
„Za sabrana dela preporučena za otkup izdvojeno je 4.261.098 dinara, što je 4,43 odsto od ukupnog iznosa sredstava opredeljenih na konkursu, što verodostojno demantuje tvrdnje UPIS-a da je ’komisija favorizovala sabrana i izabrana dela’. Među autorima čija sabrana dela su preporučena za otkup su i Stjepan Mitrov Ljubiša, Vladeta Jerotić i Dejan Medaković, značajne ličnosti srpske istorije i kulture… Takođe, više je nego sporna teza UPIS-a da su ’na otkupu favorizovani izdavači po geografskom i političkom ključu i da je Vojvodina kao region nedvosmisleno u privilegovanom položaju u odnosu na druge’. Od 191. izdavača od kojih će se otkupljivati dela, njih 31 ima sedište na teritoriji AP Vojvodine, što je 16,23 odsto. Od 96.042.640,21 dinara koliko je ove godine opredeljeno za otkup, za izdavače sa teritorije AP Vojvodine izdvojeno je 23.484.480 dinara, odnosno 24,4 procenta od ukupnog iznosa sredstava. Argumentacija UPIS-a u vezi sa izdavačima sa teritorije AP Vojvodine potpuno je pogrešna, jer zanemaruje kvalitet izdavačkih programa i u prvi plan stavlja geografsku pripadnost, što apsolutno nije bio kriterijum za odlučivanje.”
Ministarstvo u svom saopštenju još ističe da je otvoreno za razgovor sa svim izdavačima i njihovim udruženjima, kako bi u konstruktivnom dijalogu zajedno došli do optimizacije konkursne procedure.
Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) izražava nezadovoljstvo zbog kašnjenja u objavljivanju rezultata Otkupa knjiga iz 2022. godine za javne biblioteke, zbog kršenja procedure u kojoj je Otkup sproveden i zbog neprihvatljivih rezultata Otkupa, kaže se u saopštenju upućenom javnosti.
UPIS smatra da posledice zbog kašnjenja u objavljivanju rezultata Otkupa trpe i biblioteke i izdavači, a najpre čitaoci koji koriste usluge javnih biblioteka i do kojih knjige stižu sa zakašnjenjem od godinu dana.
UPIS protestuje zbog toga što je Ministarstvo kulture promenilo model Otkupa usred procedure Otkupa. Iako je UPIS, samostalno ili zajedno s drugim izdavačima i njihovim asocijacijama, u proteklom periodu a poslednji put početkom ove godine na sastanku u Narodnoj biblioteci Srbije, zahtevalo da se unapredi postojeći model Otkupa knjiga.
Sastanku su prisustvovali državni sekretar, pomoćnik ministra sa savetnicima, upravnik Narodne biblioteke sa saradnicima i predstavnici svih izdavačkih asocijacija. U više navrata predstavnici izdavačkih asocijacija pismeno su predlagali rešenja i precizno imenovali neophodne promene.
Umesto da ispuni obećanje i unapredi uslove i proceduru otkupa, Ministarstvo kulture je unazadilo, odnosno srušilo postojeći model.
Odlukom da u Komisiji za Otkup budu isključivo predstavnici nekoliko biblioteka i administracije stvoren je ambijent neprikrivenog sukoba interesa.
Kao što je poznato, postojeći model Otkupa podrazumevao je dvostepeno odlučivanje.
Na osnovu predloga Komisije, koja bi trebalo da bude sastavljena od nezavisnih stručnjaka iz različitih oblasti na koje se Otkup odnosi (od književnosti i književnosti za decu i mlade do istoriografije, psihologije, sociologije ili filozofije), izbor knjiga u drugom stepenu vrše same biblioteke.
Ukoliko i u prvom i u drugom stepenu odluku donose bibliotekari – dvostepeno odlučivanje je potpuno suvišno, ističe se u saopštenju UPIS.
Isključivanje nezavisnih stručnjaka potvrđenih u svojim profesijama i u našoj savremenoj kulturi nesumnjivo je uticalo na rezultate Otkupa kojima niko objektivan ne može biti zadovoljan.
Uloga bibliotekara jeste važna u pogledu zaštite i prenošenja pisanog nasleđa, u pogledu afirmacije potvrđenih vrednosti i programskih aktivnosti u svojoj sredini, ali se evaluacija knjiga iz oblasti književnosti i humanistike ne može i ne sme svesti samo na mišljenje bibliotekara koje često može biti iznuđeno.
Biblioteke su u proceduri Otkupa strana u postupku. Kao što u Komisiji za Otkup ne treba da budu izdavači, iz istih razloga ne treba da budu ni bibliotekari.
UPIS smatra da, poput drugih konkursa Ministarstva kulture, ni na Konkursu za Otkup knjiga ne mogu da učestvuju javne ustanove.
Pažljiva analiza rezultata Otkupa pokazuje zabrinjavajuću sliku stanja stvari. Ogroman broj knjiga koje su preporučene za Otkup predstavljaju ponovljena izdanja koja već odavno, u različitim izdanjima, postoje u javnim bibliotekama.
Da stvar bude gora, mnoga od tih ponovljenih izdanja odlukom Komisije naći će se u svim bibliotekama u Srbiji. Komisija je u svom radu favorizovala sabrana i izabrana dela, koja su takođe već prisutna u različitim izdanjima u bibliotekama, kao i tzv. „skupe knjige“ kojima je izgleda visoka cena najbolja preporuka.
S druge strane komisija nije stavila na listu za Otkup najnovije knjige domaćih i stranih autora iz oblasti filozofije i teorije, kao i iz ostalih oblasti nauke.
Kada se pogledaju posebno preporučene knjige (knjige sa zvezdicama), očigledno je da su na Otkupu favorizovani izdavači po geografskom i političkom ključu, što je u potpunosti neprihvatljivo i ugrožava smisao kulture, ističe UPIS.
Vojvodina kao region je po izdavačkom i autorskom prisustvu u količini preporuka nedvosmisleno u privilegovanom položaju u odnosu na druge delove Srbije.
Startne pozicije određenog broja učesnika na tržištu time su a priori uzurpirane, a određeni učesnici su su postavljeni u privilegovan položaj.
„Ne smatramo da našim zahtevom za obezbeđivanje ravnopravnosti pozicija izdavača, autora i naslova na tržištu treba nesto oduzeti trenutno privilegovanima već da se stručno zastupa jednakost i ravnopravnost tržišnih uslova u kojima su svi u poziciji privlegovanih. Smatramo da pravična i pravilna geografska raspodela mora počivati na proporcionalnom učešću profesionalnih izdavača i podršci unapređenju kvaliteta otkupljenih naslova na celokupnoj teritriji Srbije“, navodi se u saopštenju.
UPIS naglašava da su na ovom Otkupu posebno rđavo prošle knjige iz političke teorije i kritičke istoriografije, kao i knjige savremene domaće književnosti.
„Na osnovu rezultata Otkupa potpuno je vidljivo da su oni koji su donosili odluke, počev od Komisije pa do velikog broja biblioteka, potpuno ignorisali mišljenje stručne javnosti i naučne i književne kritike, potom stručne i književne nagrade, kao i ukupnu postojeću recepciju velikog broja značajnih knjiga objavljenih u izdanjima različitih izdavača u 2022. godini. Od loših kriterijuma gori su samo nedosledni kriterijumi“, zaključuje UPIS.
Osim očigledne pristrasnosti u pogledu pojedinih izdavača i autora, nijedna druga doslednost u primenjivanju kriterijuma ne može se utvrditi na osnovi rezultata Otkupa knjiga iz 2022. godine.
Ovakav Otkup knjiga nije u interesu ni odgovornih biblioteka ni profesonalnih izdavača. Još je važnije što on nije u najboljem interesu ni čitalaca ni savremene srpske kulture.
Ovakav Otkup ne podržava produkciju već reprodukciju, ne podržava kvalitet već populističke sadržaje i snalažljivost i klijentelizam kao princip, ne osnažuje inovativnost, već objavljivanje knjiga namenski pripremanih za Otkup koje inače ne postoje na tržištu knjiga u Srbiji.
Rezultati i metodologija Otkupa pokazuju da Otkup više nije instrument kulturne politike već oruđe zamagljene korupcije. UPIS ističe da je to ozbiljno upozorenje za koje mora biti zainteresovana naša kulturna javnost.
„UPIS smatra da je neophodno kroz otvorenu javnu raspravu uz prisustvo ministarke za kulturu i njenih saradnika doći do transparentne procedure Otkupa knjiga za javne biblioteke, zasnovane na proverljivim i utemeljenim kriterijuma, kao i interesima naše savremene kulture“, ističe se u saopštenju javnosti koje je potpisao Upravni odbor UPIS.
Одговор на саопштење Удружења професионалних издавача Србије (УПИС)
13. јул 2023.
Министарство културе одбацује тврдње Удружења професионалних издавача Србије (УПИС) изречене у њиховом јучерашњем саопштењу за јавност, сматрајући да оне нису плод реалног сагледавања конкурсне процедуре и резултата конкурса, већ покушај политичког активизма удружења које окупља мањи број издавачких кућа од више од 200 тренутно активних у нашој земљи.
Не спорећи право било ког учесника на конкурсима Министарства да буде незадовољан резултатима и да о томе јавно говори, симптоматично је да одређена удружења готово по правилу износе неаргументоване конструкције и паушалне (пр)оцене рада конкурсних комисија и самог Министарства.
Истине ради, Министарство није променило модел откупа усред процедуре, како то сугерише УПИС у свом саопштењу. Чињеница да су два члана комисије запослена у библиотекама не указује на било какав облик сукоба интереса. Њега би пре било у случају да конкурсну комисију сачињавају представници издавача чија дела су пријављена за откуп или аутори истих.
Не стоји ни констатација УПИС-а да је „огроман број књига које су препоручене за откуп представља поновљена издања која већ одавно, у различитим издањима, постоје у јавним библиотекама“. Када је реч о насловима одабраним за обавезни откуп за сваку библиотеку, Комисија се руководила критеријумом да је неопходно дати предност првим издањима. Постоје случајеви да се један исти наслов може појавити са различитим преводом, другачијом ликовно-графичком опремом или – што је чест пример са издањима лектире – дело може бити приређено са новим књижевно-научним апаратом. Чињеница је и да приликом избора наслова са листе коју је формирала стручна комисија, библиотеке често бирају поновљена издања, ради попуне својих фондова или зато што имају потребу за овим издањима.
За сабрана дела препоручена за откуп издвојено је 4.261.098 динара, што је 4,43 одсто од укупног износа средстава опредељених на конкурсу, што веродостојно демантује тврдње УПИС-а да је „комисија фаворизовала сабрана и изабрана дела“. Међу ауторима чија сабрана дела су препоручена за откуп су и Стјепан Митров Љубиша, Владета Јеротић и Дејан Медаковић, значајне личности српске историје и културе. Једно од кључних начела откупа састоји се управо у томе да библиотеке добију сабрана, тематски заокружена, уреднички, концепцијски и стручно приређена дела знаменитих аутора.
Такође, више је него спорна теза УПИС-а да су „на откупу фаворизовани издавачи по географском и политичком кључу и да је Војводина као регион недвосмислено у привилегованом положају у односу на друге“. Од 191. издавача од којих ће се откупљивати дела, њих 31 има седиште на територији АП Војводине, што је 16,23 одсто. Од 96.042.640,21 динара колико је ове године опредељено за откуп, за издаваче са територије АП Војводине издвојено је 23.484.480 динара односно 24,4 процента од укупног износа средстава. Аргументација УПИС-а у вези са издавачима са територије АП Војводине потпуно је погрешна, јер занемарује квалитет издавачких програма и у први план ставља географску припадност, што апсолутно није био критеријум за одлучивање.
На овогодишњи конкурс за откуп публикација за библиотеке пријавила су се 202 издавача, а откуп ће се вршити од 191 издавача. Министарство културе изражава задовољство што ће захваљујући откупу библиотеке широм Србије и ове године значајно допунити своје фондове. То ће несумњиво допринети даљем развоју издавачке делатности и библиотекарства, као и популаризацији културе читања. Истовремено, Министарство културе отворено је за разговор са свим издавачима и њиховим удружењима, како би у конструктивном дијалогу заједно дошли до оптимизације конкурсне процедуре.
Reload document 
Open in new tab 
