Ознака: Федон

Федон: Деца која желе да излече своје родитеље, Бруно Клавије

„Како су моји родитељи? Деца непрестано у себи постављају то питање. Иза њихове привидне равнодушности оцртава се стална будност, неизбрисива брига за другог.

https://fedononline.com/anima/deca-koja-zele-da-izlece-svoje-roditelje

Без елементарних ослонаца, њихов живот би могао постати тежак, чак и угрожен. Кад је све у реду, основна сигурност им омогућује да воде срећан живот. Када није тако, кад је окружење крхко и нестабилно, деца, уместо да се баве собом, троше време на покушаје да спасу свој животни ослонац: да по сваку цену одрже у добром стању своје родитеље или усвојитеље, или неке друге чланове породице који брину о њима. То је апсолутни приоритет. Они губе енергију и здравље у жељи да излече те неопходне Друге.

Шта је дубоки извор тог понашања? Зашто деца подносе тако много тајновитих, скривених патњи свог окружења? Суштинска мотивација је љубав. Безусловна, огромна љубав детета према родитељима, према свима онима који се њим баве, добро или лоше, који им посвећују велику пажњу или их занемарују, који су према њима нежни или их злостављају. Без обзира на све, шта год се догађало, деца их воле и желе да их излече.“ Са француског превела, Славица Милетић. Федон 2022.

Федон: Похвала неслози. Макијавели против макијавелизма, Иван Миленковић

Већ петстотина година занимање за Макијавелија не јењава, што је већ довољно да сврати пажњу на Фирентинског писца. Али у оној мери у којој се Макијавели враћа античким узорима да би, заправо, боље сагледао ситуацију у Фиренци свога доба (почетак 16. века), у тој се мери Миленковић враћа Макијавелију да би, одмакнут од садашњости, у изоштреној макијавелијевској перспективи, покушао да захвати садашњи тренутак.

https://www.fedononline.com/daimon/pohvala-neslozi

Не само да се сличности између Фиренце из 1512. године (пад фирентинске републике) и Србије из 2012. године (узурпација петооктобарске републике) показују фрапантнима, него се управо Макијавелијевом појмовном апаратуром дају поуздано захватити и артикулисати савремени политички и филозофски феномени. Тамо где је република срушена или узурпирана, пропаст је, показује Миленковић на Макијавелијевом трагу, неминовна како за владара-узурпатора, тако и за државу.

У свом повратку Макијавелију аутор настоји да покаже како је макијавелизам мит којем Макијавели даје име, али да сам фирентински мајстор не одговара профилу макијавелисте – дакле некоме ко не бира средства да би власт освојио и ко се не обазире ни на какве цивилизацијске ограде да би на власти остао – већ је, напротив, један од најживљих, најгорљивијих и свакако најлуциднијих заговорника републике. Јер република демократског типа је, изван сваке разумне сумње, најбољи политички поредак који је човек, до сада, успео да смисли.

Федон: Анимус и Анима у бајкама, Марија Лујза фон Франц

Чаробне приче о немогућим збивањима у фантастичном свету, у којем обитавају змајеви, дивови, виле, вештице и чудовишта, представљају драгоцен извор за упознавање човекове психе, а посебно, архетипских фигура у колективном несвесном. У тим древним причама, човек се сусреће са прастарим, надличним обрасцима и ликовима који изазивају дивљење, страх, а некада и ужас, пише Марија-Лујза фон Франц у књизи Анимус и Анима у бајкама

https://www.fedononline.com/anima/animus-i-anima-u-bajkama

У овој књизи, фон Францова се фокусира на два коплементарна архетипа – Аниму и Анимуса. Ови важни појмови Јунгове психологије настали су анализом фантазија, снова, визија и симптома пацијената, али и духовних творевина разних народа попут религијских идеја, митова, легенди, предања и бајки. У књизи пред нама ауторка на примерима бајки из различитих култура, показује значај познавања архетипова за познавање бајки и истовремено, колико су оне важне за наше разумевање архетипских ликова.

Федон – Мотиви искупљења у бајкама, Марија-Лујза фон Франц

Многи семинари Марије-Лујзе фон Франц, блиске сараднице и ученице Карла Густава Јунга, објављени су као књиге, тематски усредсређене на конкретне проблеме или кључне појмове аналитичке психологије. Познато је да су бајке, као директан продукт колективног несвесног, биле њена ужа специјалност и непресушни предмет проучавања, па је управо на терену дубинско-психолошке интерпретације бајки Фон Францова до данас остала неприкосновена.

https://www.fedononline.com/anima/motiv-iskupljenja-u-bajkama

Већ објављеним књигама из тог тематског круга у оквиру издавачке куће Федон из Београда – Женски принцип у бајкама, Сенка и зло у бајкама, Мачка и недавно објављеном Анимусу и Аними у бајкама – сада се прикључују и Мотиви искупљења у бајкама, у преводу Љиљане Николић.

Полазећи од става да бајке започињу незадовољавајућом ситуацијом, а онда показују како долази до решења и употпуњења, ауторка разматра разноврсне изазове са којима се појединац у свом развоју и ширењу поља свести сусреће, сагледавајући овога пута тему искупљења.

Бајке нам откривају како да „припитомимо“ и „придобијемо“ одређене инстинктивне садржаје и појаве унутар нас самих, а да оне не постану деструктивне, односно уче нас о начинима на које можемо да умањимо и превазиђемо негативни утицај неуротичог садржаја на појединца и његове односе са другима.

Ипак, постоји један драгоцен оријентир: у кризним, животно важним и преломним ситуацијама појединац треба да дела из целине своје личности и бића, целине коју Јунг назива Сопство. Не треба, дакле, следити ма који спољашњи принцип, или неки наизглед интелектуално исправан став, па ни одређени емотивни или интуитивни подстицај и увид. Потребно је ангажовати целину бића, која проистиче из саме личности, тачније из њеног језгровног, непроменљивог дела. Тек тако се долази до исправног понашања, које је управо зато јединствено, лично и индивидуално, наводи се у књизи – Мотиви искупљења у бајкама, Марије-Лујзе фон Франц, у издању Федона.

Ничеов Заратустра IV том, Карл Густав Јунг у издању Федона

„Збиља, како да одржите везу са хтонским божанствима, са својом крвљу, својим тлом, ако сте тиква без корена, отргнути од свега? Прошлост – читава прошлост – заиста и јесте земља; утонула је у земљу, као што тврде приминитивни. Преци, они који су живели у времену алцхеринга, спустили су се под земљу, а њихов народ мора остати у тим пределима јер тамо може да буде у додиру с њима – тамо и нигде другде.

https://fedononline.com/anima/niceov-zaratustra-iv-tom

За припаднике тог народа то је тако очигледна истина да они чак и не сањају да оду у неку другу земљу: тиме би изгубили додир са тим духовима па би им они нашкодили. Жене би походили погрешни предачки духови, па би деца имала погрешне душе. Они не могу да живе на територији другог племена – то је сасвим немогуће. Могу живети само тамо где су се под земљу спустили њихови тотемски преци. То је вечна истина, и ко год се о њу огреши примиће погрешне предачке душе, погрешне утицаје. Изгубивши корене, изгубивши инстинкте, такви народи сведоче копњењу и неприродном изопачењу своје цивилизације. Они пате од веома изражене дисоцијације између свести и несвесног. Несвесно је са прецима, тамо доле у утроби земље, док се свест своди на главу што стоји на двема ногама и непрестано маршира около у стању страховитог немира. То је немир наше епохе, нашег грчевитог трагања – трагања за изгубљеним предачким телом, за предачким инстинктима. Они се, међутим, могу пронаћи само на месту где су се преци спустили под земљу.“

Циљеви образовања и други огледи, Алфред Норт Вајтхед у издању Федона

Ученике треба довести до тога да се осећају као да заиста нешто изучавају, а не само као да се баве интелектуалном гимнастиком, наводи Алфред Норт Вајтхед.

https://www.fedononline.com/daimon/ciljevi-obrazovanja-i-drugi-ogledi

Зарад своје успешности, процес излагања примене знања мора суштински зависити од карактера ученикâ и интелектуалних способности наставника, сматра Вајтхед.

Човек који је само добро информисан најбескориснији је досадњаковић на Земљиној кугли. Наш циљ би требало да буде стварање људи који имају и културу и неко усмерено стручно знање. Оно ће им пружити основу од које могу да крену даље, док ће их култура водити онолико дубоко колико води филозофија и онолико високо колико води уметност, пише између осталог у Федоновом издању „Циљеви образовања и други огледи“.

Најшокантнији феномен у историји образовања представљају школе које су у једној епохи живе и у којима врца генијалност, да би се већ у следећој генерацији свеле на педантерију и рутину.

Запитајмо се како да свој систем образовања заштитимо од те менталне трулежи. Најпре изрекнимо две образовне заповести: 1) „Не учите превише предмета“ и 2) „Оно што учите треба да учите темељно“, наводи Алфред Норт Вајтхед.

Мишел Ар: Ниче и метафизика у издању Федона

Ниче и метафизика Мишела Ара сматра се једним од најлуциднијих савремених тумачења Ничеа. У бриљантној Аровој књизи издвајају се свежином и оригиналношћу управо поглавља посвећена оном божанском и вечном враћању истог, јер француски филозоф, баш као и сам Ниче, настоји да ове мотиве ослободи тегова метафизике. Арову књигу објавила је издавачка кућа „Федон“ из Београда.

https://www.fedononline.com/daimon/nice-i-metafizika

У поглављу „Преображај божанског“, из којег је РТС пренео делове, Ар се хвата у коштац с чувеном Ничеовом реченицом „Бог је мртав“, показује на који начин и због чега Ниче тврди тако смелу ствар. Потом, Ар разрешава противречности које настају у вези са смрћу бесмртног бића, осврће се на Ничеов политеизам и весело друштво античких богова („богови су помрли од смеха када су чули да постоји само један бог“), али нарочито инсистира на, до сада, слабо коментарисаном Ничеовом разликовању између бога и божанског, дакле између вечног бића и вечне и узвишене божанске природе.

https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/1464/radio-beograd-3/4552065/misel-ar-nice-i-metafizika.html

Ниче и Јунг – у Федону

Ново издање Федона је књига Ниче и Јунг. Посвећена је личностима и идејама двеју икона филозофске и психолошке мисли двадесетог века, откривајући несвакидашњу повезаност међу њима.

Аутор књиге је Луси Хаскинсон, предавач у Центру за психоаналитичке студије Универзитета Есекс.

У књизи ће њихов заједнички модел јаства бити стављен на практичну пробу а личност сваког понаособ оцењена по критеријумима менталног здравља које је поставио онај други, у настојању да се утврди да ли су Ниче и Јунг и сами били целовити.

https://www.fedononline.com/anima/nice-i-jung

Ово штиво заокупиће пажњу свих који проучавају филозофију, психологију, религију исто колико и јунговске аналитичаре окренуте пракси.