Ознака: Еволута

Еволута: Тотална религија- извори и видови пуританског заоштравања, Јан Асман

У поглављима која следе настојаће се да се уђе у траг пореклу оваквог начина размишљања, стога ће бити усредсређена на оне одељке из хебрејске Библије у којима се радикално пуританство по први пут јасно уочава.

Totalna religija: izvori i vidovi puritanskog zaoštravanja

То значи да у средишту наше пажње неће бити читава Библија, која је иначе један прилично вишегласан и плуралистички зборник књига, нити оно што се у дисциплинама које проучавају религију сажима под појмом јудаизма, хришћанства, ислама, или чак политеизма и монотеизма.
У поглављима која следе разматраће се једна семантичка структура која је по први пут постала „опипљива” у одређеним библијским текстовима и као таква заокупља пажњу света све до данас.

Еволута: Властелинства и економија манастира средњовековне Србије, Марија Копривица

У својим истраживањима Марија Копривица поклонила је пажњу свим доступним и познатим изворима, као и релевантној, обимној литератури. У књизи „Властелинства и економија манастира средњовековне Србије“, коју објављује Еволута, она је дала нов допринос познавању једног важног сегмента историје цркве, али и целокупног српског средњовековног друштва.

Vlastelinstva i ekonomija manastira srednjovekovne Srbije

Манастирска властелинства су представљала значајан сегмент привреде и друштва у српском средњем веку. То се посебно односи на краљевске манастире, задужбине владара, који су уједно били и међу најкрупнијим феудалним господарима, са властелинствима од по 50 – 60 села и разним другим приходима. Тек после ове монографије могуће је у целини сагледати улогу манастира у српском средњовековном друштву.

Еволута; Поклонити срце Београду, Ђорђе С. Костић

Прва слика једног града, тај први утисак који је путник могао да стекне са палубе неког од многих чамаца или бродова, а потом их преточи у писану реч, или потоњу литографију, полако се мењао током XИX и првих деценија XX века. Али, оно што је прво упадало путницима у очи биле су, наравно, тврђава па потом куће и поједине грађевине, старе и нове, којима се град поносио.

Поклонити срце Београду

У хиљаду година дугој историји једног града, у Београду је дуже или краће време боравила шаролика група намерника. Ходочасници и дипломате, војници и вештеници,лекари и апотекари, инжењери и картографи, археолози и сликари, писци и новинари и, наравно, не треба заборавити разне авантуристе, пролазили су градом задржавајући се краће или дуже време у њему у зависности од тога да ли су овуда само ишли путем у друге земље или се у њему из радозналости и разних послова бавили. Већина њих је — једни пером а други кичицом, једни речима а други сликом — оставила писане или визуелне трагове о своме боравку у граду на обалама двеју река, пише Ђорђе С. Костић у издањи Еволуте.

Еволута – Живот у манастиру, Катарине Митровић

Задатак ове књиге није толико да изриче судове већ да поставља питања и подстиче на размишљање. Будући да су бенедиктинци велика тема европске историје, потребно је враћати им се изнова, чак и онда када делује да је много тога познато.

Život u manastiru

Убудуће би на одгонетању мноштва загонетки које су бенедиктинци за собом оставили требало да сложно раде археолози, историчари уметности, филолози и историчари ‒ трагаоци за вестима скривеним на полицама архива медитеранских градова.

Eволута – Структура научних револуција, Томас Кун

Т. С. Кун каже да наука има идеолошку структуру на исти начин као и политичке револуције. Према њему, научници, филозофи и историчари увек су износили сопствене научне погледе као највишу тачку коју је човечанство досегло.

STRUKTURA NAUČNIH REVOLUCIJA

То је широко раширен идеолошки став који обухвата исходишта науке као једину могућу позицију која се може досећи. Али, да ли је то заиста тако? Да ли наука и знање прате константну и праву линију? Да тамо није било и различитих мишљења или алтернативних метода који доприносе овом прогресу? Шездесетих година 20. века Томас Кун је поставио ова питања и задао ударац превласти прогресивизма и научног мишљења.

„Сумрак Византије“, Ивана Ђурића у Еволути

Књига Сумрак Византије посвећена је личности и епоси претпоследњег византијског цара Јована VIII Палеолога.

Аутор књиге је Иван Ђурић, а у издању Еволуте је на акцији.

SUMRAK VIZANTIJE

Иван Ђурић (1947-1997) био je професор Београдског универзитета и српски историчар. Кратко време бавио се политиком и био је један од кандидата за председника Србије на првим вишестраначким изборима у Србији 1990. Од 1974. године био је сарадник института за Византолошке студије САНУ. Његова књига „Сумрак Византије“ први пут је објављена 1984. година у Београду.

Године 1991. се преселио се у Париз, где је предавао византологију на универзитетима Париз VIII и Париз XII и на Институту за европске студије. У Паризу је остао да живи и ради све до своје смрти 1997. године.