Из штампе – Страна 2

Бранку Кукићу награда Трепетало из Трогира, у славу Мунитића

Песник, есејиста и издавач Бранко Кукић овогодишњи је добитник регионалне награде “Трепетало за Трогира” Центра за медије “Ранко Мунитић”, која му је свечано уручена 3. априла за огроман допринос издаваштву и периодици, а у знак сећања на Ранка Мунитића (1943-2009), утицајног филмског критичара, теоретичара и историчара, филмског сценаристе, публицисте и једног од најбољих познавалаца стрипа, анимираног и документарног филма у бившој Југославији.

http://www.seecult.org/vest/branku-kukicu-nagrada-trepetalo-iz-trogira-u-slavu-munitica

Награда Кукићу традиционално је уручена на дан рођења Мунитића – за огроман допринос домаћем издаваштву, периодици и култури генерално, као и за немерљив утицај на формирање књижевног, уметничког укуса и погледа на свет многих генерација на овдашњим просторима откривањем мало познатих или непознатих дела из књижевности, филозофије и психологије, те упознајући нас са речником имагинарних места, тајном историјом културе XX века и богатствима светске духовне баштине.

Кукић већ више од четири деценије, како је истакао у образложењу регионални жири, одржава право мало издавачко чудо – часопис Градац за књижевност, уметност и културу, који је преживео неколико држава и режима, разне изазове и кризе, којима током времена нису успевали да се одупру по тиражу и дистрибуцији много већи часописи.

Клио: STORYTELLING или причам ти причу (ll издање), Кристијан Салмон

Цивилизација умире у сторителингу, као да пародира саму себе. Још једном прича све људске приче, али смејући се њиховој наивности и бесмислености. То је губљење времена. А време је новац, пише Кријастијан Салмон у књизу Сторителинг, а објављује Клио.

http://clio.rs/STORYTELLING-ili-pricam-ti-pricu-II-izdanje_Knjiga_263061

Било да желите да успешно обавите пословне преговоре, да натерате супротстављене стране да потпишу мировни споразум, да лансирате нови производ, да убедите запослене да прихвате важну промену, која укључује и њихово отпуштање, да смислите „озбиљну“ видео игру или да лечите послератне трауме, сторителинг је лек за све. Педагози га користе као технику у настави, а психолози као начин за излечење траума. Он представља одговор на кризу смисла у компанији и оруђе пропаганде, механизам за виртуелно урањање и инструмент за профилисање појединаца, технику визуализације информације и опасно оружје за дезинформисање… Кристијан Салмон у сторителингу препознаје машину која налаже људима да се поистовете са идејама и прилагоде протоколима, машину за производњу прича и форматирање ума. Он употребу сторителинга разматра у седам поглавља од којих свако представља етапу у навигацији кроз виртуелни свет овог феномена, са својим механизмима за писање, системима праћења и контроле, наративним склоповима, форматима и мрежама.

Архипелаг: Велики Жупан Стефан Немања, Никола Моравчевић

Историјски роман о животу и државничком подухвату великог жупана Стефана Немање.

http://www.arhipelag.rs/knjige/veliki-zupan-stefan-nemanja/

Настављајући серију историјских романа о српском средњем веку, Никола Моравчевић је написао књигу у којој на основу обиља грађе и проучавања историјских околности изнутра приказује сложену Немањину личност и историјски тачне догађаје тог веома бурног доба.

Јасно разликујући историју од мита и хагиографија, Моравчевић исписује узбудљив роман о оснивачу династије Немањића и о човеку који је Рашку претворио у значајну земљу на Балкану.

Одисеја: Мале жене, Луиза Меј Алкот

Нови, интегрални превод једног од најомиљенијих класика америчке књижевности. Обједињено издање садржи романе „Мале жене” и „Добре супруге”, у издању Одисеје.

https://www.odiseja.co.rs/knjige/knjige-za-odrasle/knjiga-male-zene-autor-luiza-mej-alkot-1163

Топла породична прича о одрастању четири сестре Марч, њиховим сновима, стрепњама и надама с разлогом је један од најчитанијих америчких романа свих времена. Лепа и отмена Мег, неприлагођена књижевница Џо, повучена Бет и размажена Ејми, сестре су потпуно различитих карактера које веже међусобна љубав и оданост пријатељима и породици. Свакодневни доживљаји четири мале жене толико су опчинили читаоце да је Луиза Меј Алкот, на захтев публике, морала да напише наставак.

„Мале жене” су много више од „женског романа” који је од Луизе Меј Алкот захтевао издавач. У њему ауторка обрађује теме које никада не застаревају: љубав, пријатељство, породичне односе; срећне тренутке и незамисливе губитке; сукоб друштвених очекивања и личних амбиција. Заснован на личним искуствима ауторке, овај роман не престаје да очарава читаоце свих узраста широм света, иако је од његовог објављивања прошло више од 150 година.

Академска књига: Није свима исто на овом свету, Жан-Пол Дибоа

Две су године како Пол Хансен служи затворску казну у провинцијском затвору у Монтреалу. Ћелију дели с Хортоном, бајкером Хелс ејнџелса, који робија због убиства. У роману откривамо Хансена пре затвора – као главног настојника стамбене зграде Ексцелзиор, где долазе до изражаја његови таленти домара, чувара, мајстора свих заната и, уз све то, исцелитеља душа и утешитеља ојађених.

NIJE SVIMA ISTO NA OVOM SVETU

Кад није заокупљен бригом о станарима или одржавањем зграде, време проводи с Виноном, својом супругом. Она га својим авионом води небу под облаке. Но, одједном се све мења. У зграду стиже нови управник, избијају сукоби… Дешава се оно неизбежно.

Радња овог романа одвија се у окружењу које чине црква прекривена пешчаном дином, рудник азбеста под отвореним небом, меандри реке сребрне боје, звуци оргуља. Животна прича „Није свима исто на овом свету“ једна је од најлепших књига Жан-Пола Дибое. У њој откривамо писца с истанчаним осећајем за друге људе, осетљивог на све облике неправде.

Архипелаг: Стаклени зид, Владимир Тасић

Роман у чијој је основи прича о убиству новинарке Даде Вујасиновић. Потрага за чињеницама једног живота и једне смрти. Узбудљива прича о деведесетим годинама, о животу између зараћене земље и изабране емиграције, о немогућности одласка и о немогућности да се верује у било коју званичну верзију. Снажан друштвени роман и политички трилер. Одрастање у сенци породичних и јавних историја.

http://www.arhipelag.rs/knjige/stakleni-zid/

“Текст се ослања на бројне изворе доступне у збрци киберпростора. Највећу захвалност дугујем стварности пријатељства са Александром Вујасиновић. Цитати из чланака и писама њене сестре Даде, објављени у књизи Сведочења (из обешчашћене земље), као и делови докумената које ми је уступила, коришћени су са Александриним допуштењем. Она је, међутим, за ову књигу учинила много више. Без њене подршке, без њеног разумевања, не бих се усудио да слободно користим мрачне привилегије аутора: да измишљам јунаке и ситуације како би прича постала књижевно истинита. Сада ни сам не могу поуздано да одредим однос фиктивног и стварног у њој. Ово, дакле, није књига о смрти Даде Вујасиновић; та књига још није написана. Ово је само роман; роман о немогућности одрастања.” – пише Владимир Тасић, у издању Архипелага.

Aкадемска књига: Уз Дунав, Емануел Рубен

У бициклистичкој одисеји кроз Европу коју носе струје, дуж Дунава и његовог чудесног приобаља, Емануел Рубен ствара снажну и опипљиву слику европског мозаика. У лето 2016, Рубен креће с једним пријатељем бициклом кроз Европу.

UZ DUNAV

За четрдесет осам дана попеће се уз ток Дунава, од обала Црног мора до извора у Црној шуми. Овај путопис надахнут је том епопејом кроз мочварну делту Дунава и евроазијске степе Украјине, остатке Чаушескуове Румуније, преко бугарских плажа што се румене у сумрак, Ђердапске клисуре у Србији, мађарске границе опасане бодљикавом жицом…

За путопис Уз Дунав Емануел Рубен добио је награде: „Никола Бувије“ (2019), „Америго Веспучи“ (2019), Велику награду „Спорт и књижевност“ (2019) и Награду „Амик“ Француске академије (2020).

Архипелаг: Анђели на жици за веш, Чарлс Симић

Књига есеја великог америчког песника српског порекла, добитника Пулицерове награде за књижевност. Есеји о детињству и одрастању, о Београду и Америци, о америчкој и српској поезији, о књижевности и стварности, о сећањима и животном искуству.

http://www.arhipelag.rs/knjige/andeli-na-zici-za-ves/

Сведочанство једног узбудљивог и испуњеног живота. После есеја у којима се бави „застрашујућим рајевима“ свог детињства, одрастања и младости, као и српском и америчком страном свог живота, Чарлс Симић пише о Гомбровичу и Менделсону, о Зебалду и Редону, о песничком умећу и о умећу и страсти читања поезије, о Елизабет Бишоп и Билију Колинсу, о Џејмсу Тејту и Доналду Џастису, о Ричарду Вулберу и нобеловки Луизи Глик. Посебно су узбудљиви Симићеви есеји о Збигњеву Херберту и Ингеборг Бахман. Симић у овој књизи пише и о поезији Новице Тадића и Радмиле Лазић.

Федон: Похвала неслози. Макијавели против макијавелизма, Иван Миленковић

Већ петстотина година занимање за Макијавелија не јењава, што је већ довољно да сврати пажњу на Фирентинског писца. Али у оној мери у којој се Макијавели враћа античким узорима да би, заправо, боље сагледао ситуацију у Фиренци свога доба (почетак 16. века), у тој се мери Миленковић враћа Макијавелију да би, одмакнут од садашњости, у изоштреној макијавелијевској перспективи, покушао да захвати садашњи тренутак.

https://www.fedononline.com/daimon/pohvala-neslozi

Не само да се сличности између Фиренце из 1512. године (пад фирентинске републике) и Србије из 2012. године (узурпација петооктобарске републике) показују фрапантнима, него се управо Макијавелијевом појмовном апаратуром дају поуздано захватити и артикулисати савремени политички и филозофски феномени. Тамо где је република срушена или узурпирана, пропаст је, показује Миленковић на Макијавелијевом трагу, неминовна како за владара-узурпатора, тако и за државу.

У свом повратку Макијавелију аутор настоји да покаже како је макијавелизам мит којем Макијавели даје име, али да сам фирентински мајстор не одговара профилу макијавелисте – дакле некоме ко не бира средства да би власт освојио и ко се не обазире ни на какве цивилизацијске ограде да би на власти остао – већ је, напротив, један од најживљих, најгорљивијих и свакако најлуциднијих заговорника републике. Јер република демократског типа је, изван сваке разумне сумње, најбољи политички поредак који је човек, до сада, успео да смисли.

Академска књига: Енциклопедија филозофских наука, Хегел

Хегелов појам енциклопедије најјезгровитије је формулисан у Енциклопедији филозофских наука у нацрту и истовремено егземпларно представљен у том делу које је објављено у лето 1817. године, након Хегеловог преузимања филозофске професуре на Универзитету Хајделберг, као водич за његове слушаоце, 1827. године издато је у темељном и готово двоструко већем другом издању, а које је сам аутор 1830. године, годину дана пре своје смрти, потом у трећем издању знатно изменио. У извесном смислу, Енциклопедија је постала „темељна књига Хегелове филозофије“ и била је важан саставни део академске филозофске наставе на универзитетима Хајделберг и Берлин.

ENCIKLOPEDIJA FILOZOFSKIH NAUKA

Хегелова филозофија значајна је у изградњи свестраног система науке који се истиче мисаоном доследношћу и дубином. Називају га нововековним Аристотелом, и уопште се сматра да је у његов сустав апсолутног идеализма развој западне метафизичке филозофије досегнуо врхунац и завршетак. После његове смрти заједнички назив за филозофске правце који полазе од основних принципа Хегелове филозофије и развијају се према посве супростављеним стајалиштима, зове се хегелијанство или хегелизам.

Хегелово дело „Енциклопедија филозофски наука“ први пут је објављено на српском језику после 2004 године од првог објављивања на немачком језику, у преводу проф. др Милоша Тодоровића, редовног професора (у пензији) Филозофског факултета у Новом Саду у издању Академске књиге из Новог Сада.