„Како су моји родитељи? Деца непрестано у себи постављају то питање. Иза њихове привидне равнодушности оцртава се стална будност, неизбрисива брига за другог.
https://fedononline.com/anima/deca-koja-zele-da-izlece-svoje-roditelje
Без елементарних ослонаца, њихов живот би могао постати тежак, чак и угрожен. Кад је све у реду, основна сигурност им омогућује да воде срећан живот. Када није тако, кад је окружење крхко и нестабилно, деца, уместо да се баве собом, троше време на покушаје да спасу свој животни ослонац: да по сваку цену одрже у добром стању своје родитеље или усвојитеље, или неке друге чланове породице који брину о њима. То је апсолутни приоритет. Они губе енергију и здравље у жељи да излече те неопходне Друге.
Шта је дубоки извор тог понашања? Зашто деца подносе тако много тајновитих, скривених патњи свог окружења? Суштинска мотивација је љубав. Безусловна, огромна љубав детета према родитељима, према свима онима који се њим баве, добро или лоше, који им посвећују велику пажњу или их занемарују, који су према њима нежни или их злостављају. Без обзира на све, шта год се догађало, деца их воле и желе да их излече.“ Са француског превела, Славица Милетић. Федон 2022.