„Збиља, како да одржите везу са хтонским божанствима, са својом крвљу, својим тлом, ако сте тиква без корена, отргнути од свега? Прошлост – читава прошлост – заиста и јесте земља; утонула је у земљу, као што тврде приминитивни. Преци, они који су живели у времену алцхеринга, спустили су се под земљу, а њихов народ мора остати у тим пределима јер тамо може да буде у додиру с њима – тамо и нигде другде.
https://fedononline.com/anima/niceov-zaratustra-iv-tom
За припаднике тог народа то је тако очигледна истина да они чак и не сањају да оду у неку другу земљу: тиме би изгубили додир са тим духовима па би им они нашкодили. Жене би походили погрешни предачки духови, па би деца имала погрешне душе. Они не могу да живе на територији другог племена – то је сасвим немогуће. Могу живети само тамо где су се под земљу спустили њихови тотемски преци. То је вечна истина, и ко год се о њу огреши примиће погрешне предачке душе, погрешне утицаје. Изгубивши корене, изгубивши инстинкте, такви народи сведоче копњењу и неприродном изопачењу своје цивилизације. Они пате од веома изражене дисоцијације између свести и несвесног. Несвесно је са прецима, тамо доле у утроби земље, док се свест своди на главу што стоји на двема ногама и непрестано маршира около у стању страховитог немира. То је немир наше епохе, нашег грчевитог трагања – трагања за изгубљеним предачким телом, за предачким инстинктима. Они се, међутим, могу пронаћи само на месту где су се преци спустили под земљу.“